Julka Nina Dulovic

Samo jedna vožnja biciklom od prije neki dan me je podstakla da napišem ovaj blog, u nadi da ćete nakon što pročitate tekst otkriti u sebi istinsku želju da uhvatite jedan krug, jer evo šta sve možete da doživite usput: da obiđete neke nove djelove grada, da upoznate nekog novog lika, ili iskusite potpuni mir i sreću, jer to je ono za čim svi žudimo.

,,Vožnja biciklom me je  podstakla na totalno druge doživljaje i namjere u odnosu na aktivnosti koje imam recimo, vozeći se autom.”

Dok se vozim kroz grad i moje naselje, osjećam se sva važna dok veselo mašem poznanicima, prijateljima na koje nailazim usput, a zvonce bicikla pršti svuda naokolo. Svi su nekako veseli, nasmijani, upitni, a ja se radujem i srećna sam, dok mi svi tako prenose pozitivnu energiju.

Ko bi rekao da u putu sasvim nepoznata osoba može da mi pomogne svojim gestom, recimo oko pumpanja izduvane gume. Tu se stvori spontana priča, neobavezna, ali dovoljna, da vas neko uvaži i pokloni vam svoje vrijeme.

Jednom, kada me je kiša uhvatila u obližnjem naselju, zajedno sam se našla ispod krova od kuće sa bakicom i dedom koji su takođe kisnuli, i eto nama veselog poznanstva, i zajedničke vožnje do kuće, kada pozivamo taksi…deda drži bicikl, baka i ja pričamo, ,,Srećno”, završava se naš dijalog na kraju, i poziv da jedni druge posjetimo i kasnije.

,,Upoznavanje jedni drugih. Podsticanje humanosti, zajedništva, pomaganja jedni drugima. Rijetkost u današnje vrijeme.”

Svoju vožnju upotpunjujem obaveznim dolaskom do rijeke, našeg Lima gdje nastaje i ova slika:

Pročitajte šta piše 🙂

Tihovanje uz vodu, itekako ima blagodeti. Posebno zadovoljstvo ovog ljeta mi pričinjava sakupljanje kamenčića neobičnog oblika. Obično u obliku srca. Evo jednog takvog. Imam ih sijaset.

Kamen ljubavi 🙂

Onda se nakon postizanja mira i harmonije odvozim na drugii kraj grada. Na našu ,,Kisjelu vodu” – mjesto gdje izvire prirodna mineralna voda i mjesto koje obiluje bogatstvom prirode i borove šume. Pogled se pruža širom, a usput se i rađa novo poznanstvo sa Meri en, koja nailazi u tom trenutku, slika me za blog 🙂 i ćaskamo usput. Ja se vraćam kući, ona odlazi u grad.

,, Kada nemiri budu dio nas…”

Kad biste se poslije vožnje automobilom nakon dugog puta osjećali nadahnuto, razdragano i srećno?!

Zvaću vas sledeći put sa mnom, biće to bogato i nezaboravno iskustvo. Ljeto je, vozite se, ali biciklom. 🙂